Himalajska so

So je mineral, odnosno jedinjenje koje se sastoji od dva elementa, natrijuma i hlora, sa primesama.

  Kada govorimo o Himalajskoj kristalnoj soli, mislimo na nerafinisani natrijum hlorid u čijem sastavu se nalazi svih 84 elementa u obliku minerala. Ovi dragoceni minerali su u prirodi ostali zarobljeni u netaknutim kristalima soli koji su ostali na dnu okeana nakon naglog isparavanja prvobitnog mora pre više od 250 miliona godina.

Zahvaljujući tome, nepromenjeni sastav čistog primordijalnog okeana se krije u kristalnoj ružičastoj soli koja potiče iz rudnika u podnožju Himalaja.

  Život na zemlji nije moguć bez soli. Ali, način na koji koristimo so u ishrani nas istovremeno uništava. Zašto je tako? Iz razloga što kuhinjska so koju svakodnevno koristimo po svojim svojstvima ni najmanje ne liči na so kakva je prvobitno bila.
  So koja se u današnje vreme najviše koristi je po sastavu skoro isključivo natrijum hlorid, što se veoma razlikuje od prave hranljive soli. Sa druge strane, originalna himalajska so iz prirodnih rudnika soli u podnožju Himalaja ne sadrži samo dva, nego veliki broj elemenata koji se nalaze u prirodi. Ti elementi su potpuno isti kao elementi od kojih se sastoji ljudsko telo i izvorno su se nalazili u sastavu primordijalnog okeana iz kog je čitav život potekao.

 Toliko smo se navikli da nam tokom obroka so bude uvek pri ruci, da nam je to postalo normalno skoro kao voda ili vazduh. Ali ne tako davno su se još vodili ratovi oko nalazišta soli, a civilizacije su se podizale i propadale u potrazi za onim što smo nazivali “belo zlato”.

Nekada se obična kamena so davala tzv. “običnim ljudima” ili “narodu”, dok je kristalna so, kao dragocenost, bila namenjena samo za vladare, za pojedince koji su bili bogati i koji su posedovali moć.

 U ranim i nerazvijenim civilizacijama ljudi nisu obraćali pažnju na so. Svoju dnevnu dozu, neopodnu za život, uzimali su iz krvi životinja kojima su se hranili. Poznato je da se, osim vode, krv sastoji pretežno od soli i raznih minerala. Upravo kroz životinjsku krv, ljudi u ranim civilizacijama su u svoju ishranu uključivali so, kao dragoceni izvor prirodnih minerala.

  Kako su civilizacije rasle i kako su ljudi počinjali da pripitomljavaju životinje i orijentišu se na poljoprivredu i stočarstvo, potražnja za solju je sve više rasla. So se nije cenila samo kao dodatak ishrani, već je čovek otkrio i da uz pomoć soli može da konzerviše hranu. So je čoveku podarila krajnje važnu stvar u životu – slobodu. . . slobodu da svakodnevno traga za hranom, ali i način da se prehrani u periodima i sezoni kada hrane nema ili je ima veoma malo.

So je čoveku omogućila da putuje, da nosi hranu sa sobom i da otkriva i osvaja svet.