Himalajska so

So je mineral, odnosno jedinjenje koje se sastoji od dva elementa, natrijuma i hlora sa primesama.

  Kada je reč o Himalajskoj kristalnoj soli, radi se o nerafinisanom natrijum hloridu u čijem sastavu se nalazi svih 84 elementa u obliku minerala.

Pre više od 250 miliona godina, nakon naglog isparavanja prvobitnog mora, ovi dragoceni minerali su ostali u prirodi – zarobljeni u netaknutim kristalima soli na dnu okeana. Upravo zahvaljujući tome se u kristalnoj ružičastoj soli iz rudnika podno Himalaja krije izvorni sastav čistog primordijalnog okeana.

  Život na zemlji nije moguć bez soli, međutim način na koji se koristi so je za našu ishranu i za nas poguban. Zbog čega? Iz razloga što kuhinjska so koja se svakodnevno koristi po svojim svojstvima ni najmanje ne liči na onu so kakva je u prirodi nekad bila i kakva bi trebalo da bude.
  So koja je danas najviše u upotrebi je po sastavu skoro isključivo natrijum hlorid, što se dramatično razlikuje od prirodne, hranljive soli. Sa druge strane, originalna himalajska so iz prirodnih rudnika u podnožju Himalaja ne sadrži dva, nego veliki broj elemenata iz prirode. Ti elementi su identični elementima u ljudskom telu i izvorno su bili deo primordijalnog okeana iz kog je čitav život na zemlji i potekao.

 Mi kao ljudi smo stekli naviku da nam tokom obroka so bude uvek pri ruci, i to u tolikoj meri da nam je so postala normalna skoro kao vazduh ili voda. A ne tako davno su se još vodili ratovi oko nalazišta soli, a civilizacije su se podizale i propadale u potrazi za onim što se nazivalo “belim zlatom”.

Nekada se tzv. “običnim ljudima” ili “narodu” davala obična kamena so, dok je kristalna so, kao dragocenost, bila namenjena samo za vladare, za pojedince koji su bili bogati i koji su posedovali moć.

 U ranim i nerazvijenim civilizacijama ljudi nisu obraćali pažnju na so. Svoju dnevnu dozu, neopodnu za život, uzimali su iz krvi životinja kojima su se hranili. Poznato je da se, osim vode, krv sastoji pretežno od soli i raznih minerala. U ranim civilizacijama, ljudi su upravo kroz životinjsku krv u svoju ishranu uključivali so, kao dragoceni izvor prirodnih minerala.