Roze himalajska so

Natrijum je esencijalni mineral u tragovima, koji je neophodan za pravilan rad ljudskog tela. Natrijum je suštinski sastojak soli koju koristimo u ishrani. Telu je, osim toga, so potrebna i da bi moglo da obavlja razne funkcije, uključujući:

• Grčenje i opuštanje mišića
• Održavanje balansa tečnosti
• Sprečavanje dehidracije
• Sprečavanje niskog krvnog pritiska

So je mineral, odnosno jedinjenje, koje se sastoji od dva elementa, natrijuma i hlora sa primesama.

U nedavnim istraživanjima se, osim toga, ukazuje na to da se konzumiranjem soli smanjuje rizik od infekcija i da se uništavaju štetne bakterije. Na osnovu jedne studije se čak pojavila ideja da so može da deluje i kao antidepresiv.

Kada govorimo o Himalajskoj kristalnoj soli, mislimo na nerafinisani natrijum hlorid, u čijem sastavu se nalazi svih 84 elementa u obliku minerala.

Pre više od 250 miliona godina, nakon što je došlo do naglog isparavanja prvobitnog mora, ovi dragoceni minerali ostali su zarobljeni u netaknutim kristalima soli na dnu tadašnjeg okeana. Upravo zahvaljujući tome, u kristalnoj himalajskoj soli u rudnicima podno ogromnih planinskih vrhova, krije se upravo taj izvorni sastav primordijalnog okeana.

Život na planeti nije moguć bez soli, međutim način na koji se danas koristi je za našu ishranu i naše zdravlje poguban. Zbog čega? Jer so koju svakodnevno koristimo po svom sastavu skoro da uopšte ne podseća na onu kakva je nekad bila i kakva bi trebalo da bude.

So koja se najviše koristi u savremenoj ishrani je skoro isključivo natrijum-hlorid, što se dramatično razlikuje od nekadašnje soli koja je izvorno bila između ostalog i hranljiva.

Originalna himalajska so iz prirodnih rudnika u podnožju Himalaja, sa druge strane, sadrži ne samo dva, nego veliki broj elemenata iz prirode. Ovi elementi su identični elementima koji se nalaze u ljudskom telu, i izvorno su bili deo primordijalnog okeana iz kog je čitav život na planeti i potekao.

Danas smo, kao ljudska bića, razvili naviku da tokom obroka uvek imamo pri ruci so, u toj meri da nam je so postala normalna skoro isto koliko i vazduh ili voda. A ne baš u tako dalekoj prošlosti, upravo oko nalazišta soli su se vodili ratovi, dok su civilizacije nastajale i propadale u potrazi za onim što se u tim vremenima nazivalo ‘belim zlatom’.

Nekada se tzv. ‘običnim ljudima’ ili ‘narodu’ davala obična kamena so, dok je kristalna sobila namenjena, kao dragocenost, samo za vladare, za pojedince koji su bili bogati i koji su posedovali moć.

U ranim i nerazvijenim civilizacijama, ljudi nisu obraćali pažnju na so. Svoju dnevnu dozu, neophodnu za život, namirivali su kroz krv iz životinja kojima su se hranili. Poznato je da se krv sastoji pretežno od soli i raznih minerala, baš kao i voda. U ranim civilizacijama, ljudi su upravo kroz životinjsku krv uključivali so u svoju ishranu, što je za njih bio dragoceni izvor prirodnih minerala.

Sa napretkom civilizacija, ljudi su počinjali da pripitomljuju životinje i orijentišu se na poljoprivredu i stočarstvo, a potražnja za solju je sve više i više rasla. So se cenila ne samo kao dodatak ishrani; čovek je otkrio da uz pomoć soli može i da konzerviše hranu. So je podarila čoveku suštinski važnu stvar u životu – slobodu. . . slobodu da svakodnevno traga za hranom, ali i način da se prehrani u periodima i godišnjim dobima kada hrane nije bilo ili je bilo veoma malo.

So je čoveku omogućila da putuje, da nosi hranu sa sobom i da otkriva i osvaja svet.