Roze himalajska so

Natrijum je esencijalni mineral u tragovima koji je neophodan za pravilan rad ljudskog tela. Suštinski sastojak soli u ishrani je natrijum. Osim toga, so je potrebna telu i da bi moglo da obavlja razne funkcije uključujući:

• Grčenje i opuštanje mišića
• Održavanje balansa tečnosti
• Sprečavanje dehidracije
• Sprečavanje niskog krvnog pritiska

So je mineral, odnosno jedinjenje koje se sastoji od dva elementa, natrijuma i hlora sa primesama.

U nedavnim istraživanjima se, osim toga, ukazuje na to da se konzumiranjem soli smanjuje rizik od infekcija i da se uništavaju štetne bakterije. Na osnovu jedne studije se čak javila ideja da so može da deluje i kao antidepresiv.

Kada govorimo o Himalajskoj kristalnoj soli, u pitanju je nerafinisani natrijum hlorid u čijem sastavu se nalazi svih 84 elementa u obliku minerala.

Pre više od 250 miliona godina, nakon naglog isparavanja prvobitnog mora, ovi dragoceni minerali su ostali u prirodi – zarobljeni u netaknutim kristalima soli na dnu okeana. Upravo zahvaljujući tome se u kristalnoj ružičastoj soli iz rudnika podno Himalaja krije izvorni sastav čistog primordijalnog okeana.

Život na planeti nije moguć bez soli, međutim način na koji se koristi so je za našu ishranu i za nas poguban. Zbog čega? Iz razloga što kuhinjska so koja se svakodnevno koristi po svojim svojstvima ni najmanje ne liči na onu so kakva je u prirodi nekad bila i kakva bi trebalo da bude.

So koja je danas najviše u upotrebi je po sastavu skoro isključivo natrijum hlorid, što se dramatično razlikuje od prave soli koja je izvorno hranljiva. Sa druge strane, originalna himalajska so iz prirodnih rudnika u podnožju Himalaja ne sadrži samo ova dva, nego veliki broj elemenata iz prirode. Ti elementi su identični elementima u ljudskom telu i izvorno su bili deo primordijalnog okeana iz kog je čitav život na planeti i potekao.

Mi smo, kao ljudska bića, danas stekli naviku da tokom obroka uvek imamo pri ruci so, do te mere da nam je so postala normalna skoro koliko i vazduh ili voda. A u ne tako dalekoj prošlosti, vodili su se ratovi oko nalazišta soli, dok su civilizacije nastajale i propadale u potrazi za onim što se tada zvalo “belim zlatom”.

Nekada se tzv. “običnim ljudima” ili “narodu” davala obična kamena so, dok je kristalna so, kao dragocenost, bila namenjena samo za vladare, za pojedince koji su bili bogati i koji su posedovali moć.

U ranim i nerazvijenim civilizacijama ljudi nisu obraćali pažnju na so. Svoju dnevnu dozu, neopodnu za život, dobijali su kroz krv životinja kojima su se hranili. Poznato je da se, osim vode, krv sastoji pretežno od soli i raznih minerala. U ranim civilizacijama, ljudi su upravo kroz životinjsku krv u svoju ishranu uključivali so, kao dragoceni izvor prirodnih minerala.

Sa napretkom civilizacija, ljudi su počinjali da pripitomljuju životinje i orijentišu se na poljoprivredu i stočarstvo, a potražnja za solju je sve više i više rasla. So se nije cenila samo kao dodatak ishrani; čovek je otkrio da uz pomoć soli može i da konzerviše hranu. So je podarila čoveku suštinski važnu stvar u životu – slobodu. . . slobodu da svakodnevno traga za hranom, ali i način da se prehrani u periodima i sezoni kada hrane nije bilo ili je bilo veoma malo.

So je čoveku omogućila da putuje, da nosi hranu sa sobom i da otkriva i osvaja svet.